Пут је празан, али када се користи, никада се не препуни. Дубок је, као да је предак свих ствари. Пригушује своју оштрину, разрешава своју запетљаност, ублажава своју светлост, и сједињује се са својом прашином. Тако је прозиран, као да постоји. Не знам чије је дете; изгледа да је постојао пре Господара.
Duboko razmišljanje
O čemu je ovo poglavlje?
Ова глава говори о Таоу као празнини, извору свега, који је неухватљив, али свепрожимајући и темељан.
Kako se to odnosi na mene?
Подсећа ме да у празнини и тишини налазим истину и смирење, да не тражим испуњење у спољашњем, већ у унутрашњој празнини.
Šta da radim danas?
Данас ћу провести пет минута у тишини, посматрајући свој дах, и допустити да празнина испуни моје биће.
The Tao is (like) the emptiness of a vessel; and in our employment of it we must be on our guard against all fulness. How deep and unfathomable it is, as if it were the Honoured Ancestor of all things! We should blunt our sharp points, and unravel the complications of things; we should attemper our brightness, and bring ourselves into agreement with the obscurity of others. How pure and still the Tao is, as if it would ever so continue! I do not know whose son it is. It might appear to have been before God.
AI Modern
Пут је празан, али када се користи, никада се не препуни. Дубок је, као да је предак свих ствари. Пригушује своју оштрину, разрешава своју запетљаност, ублажава своју светлост, и сједињује се са својом прашином. Тако је прозиран, као да постоји. Не знам чије је дете; изгледа да је постојао пре Господара.
Moje razmišljanje
Šta vas ovo poglavlje inspiriše? Kako ćete to primeniti?
