Мала држава са малом становништвом. Нека има десет и стотину справа, али нека се не користе; нека народ цијени живот и не путује далеко. Иако има чамаца и кола, нема гдје да их користи; иако има оклопа и оружја, нема гдје да их постави. Нека се народ врати употреби чворова на ужету. Нека му је храна слатка, одјећа лијепа, дом миран, обичаји радосни. Сусједне државе се виде, чују се пјетлови и пси, али народ стари и умире, а да се не посећују.
Duboko razmišljanje
O čemu je ovo poglavlje?
Ова глава описује идеал једноставног, самодовољног друштва гдје људи живе у миру и задовољству, без жеље за напретком или сувишном интеракцијом.
Kako se to odnosi na mene?
Подсјећа ме да права срећа долази из задовољства оним што имам, а не из сталне тежње за више или даљим, те да је мир у једноставности драгоцјен.
Šta da radim danas?
Данас ћу се фокусирати на оно што већ имам – оброк, дом, рутину – и наћи радост у њима, без провјеравања вијести или друштвених мрежа.
In a little state with a small population, I would so order it, that, though there were individuals with the abilities of ten or a hundred men, there should be no employment of them; I would make the people, while looking on death as a grievous thing, yet not remove elsewhere (to avoid it).
AI Modern
Мала држава са малом становништвом. Нека има десет и стотину справа, али нека се не користе; нека народ цијени живот и не путује далеко. Иако има чамаца и кола, нема гдје да их користи; иако има оклопа и оружја, нема гдје да их постави. Нека се народ врати употреби чворова на ужету. Нека му је храна слатка, одјећа лијепа, дом миран, обичаји радосни. Сусједне државе се виде, чују се пјетлови и пси, али народ стари и умире, а да се не посећују.
Moje razmišljanje
Šta vas ovo poglavlje inspiriše? Kako ćete to primeniti?
