Пут је вечно безимен, и мада је једноставан и мален, нико под небом не може да га потчини. Ако би владари могли да га се држе, сва створења би му се сама покорила. Небо и земља се уједине и спусте росу; људи је не заповедају, а она пада подједнако. Од почетка, када су настала имена, треба знати када стати. Знати када стати штити од опасности. Пут је под небом као река и поток који теку ка мору.
Duboko razmišljanje
O čemu je ovo poglavlje?
Пут је неухватљив и скроман, али све га следи. Када људи прихвате његов једноставни ток, долази хармонија, а знање граница води ка сигурности.
Kako se to odnosi na mene?
Мој живот је пун жеља за именом и признањем. Ово поглавље ме подсећа да права вредност лежи у једноставности и знању када рећи 'доста' – то је кључ за мир.
Šta da radim danas?
Данас ћу вежбати једноставност: не куповати ништа непотребно и одвојити тренутак да ценим оно што већ имам, без додавања нових жеља.
The Tao, considered as unchanging, has no name. Though in its primordial simplicity it may be small, the whole world dares not deal with (one embodying) it as a minister. If a feudal prince or the king could guard and hold it, all would spontaneously submit themselves to him.
AI Modern
Пут је вечно безимен, и мада је једноставан и мален, нико под небом не може да га потчини. Ако би владари могли да га се држе, сва створења би му се сама покорила. Небо и земља се уједине и спусте росу; људи је не заповедају, а она пада подједнако. Од почетка, када су настала имена, треба знати када стати. Знати када стати штити од опасности. Пут је под небом као река и поток који теку ка мору.
Moje razmišljanje
Šta vas ovo poglavlje inspiriše? Kako ćete to primeniti?
